Мир на другу годишњицу првог српског бејбибума?

Day 1,282, 06:46 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek
Почетак

Сећам се да ми је брат донео новине 24сата од претходног дана и само рекао "ово ће тебе сигурно занимати". Био је 26. мај 2009. када сам се регистровао под "било каквим именом, чисто да видим каква је игра". Нисам ни слутио да сам само мали део великог плана за ослобођење еСрбије, један од неколико хиљада "Липецових беба".

Оно што ме је на самом почетку задржало у игри је била врло тешка ситуација у којој се еСрбија налазила и огромна помоћ коју смо ми, нови играчи, добијали од искуснијих. Многи од нас су остали у игри захваљујући атмосфери заједништва, тимског духа и солидарности. То је био први корак ка реализацији плана за ослобођење еСрбије.


Ослобођење

Све је почело политички, а завршило се војно. На конгресним изборима 25. јуна организована је акција у, до тада, невиђеним размерама. Резултат координације између влада еСрбије и еМађарске била је одбрана српског конгреса и заузимање конгреса еХрватске. Била је то акција која ће остати забележена у историји игре као "Штрумфовање".

Иако смо ми нови играчи чинили јако гласачко тело и моћно оружје у тадашњем политичком модулу (у којем се могло гласати у било којој држави у којој боравите), са војне стране смо били још мали и нејаки. Зато су кључну улогу у ослобађању еСрбије имали еМађари који су нам од тада до данас најближи пријатељи, старија браћа. Наравно, значајан је био и допринос наших и савезничких (углавном Индонежанских) тенкова, али знатно мањи него данас.


Освета

Преузимање конгреса еХрватске је било само делимично враћање дуга. Велика већина играча је наставила да игра игру прижељкујући брисање еХрватске са мапе. У првој верзији игре је то било усудио бих се рећи немогуће, тако да нам је месецима циљ био да освојимо Славонију. Шест или седам безуспешних покушаја нису нас сломили.

Крајем јуна 2010. године, последњег дана прве верзије, после више од годину дана јачања српске војске и цивила, иако економски ојађени, кренули смо са еМађарима и еСловенцима у координисаној акцији у последњи обрачун те врсте и коначно освојили Славонију. Брисање еХрватске које је уследило у првим данима друге верзије игре је било само шлаг на торти.


Наставак рата

Иако су брисањем еХрватске наплаћени сви стари дугови, рат са западним комшијама је настављен до данашњег дана. Пропало је неколико покушаја да се обустави беспрекидни сукоб који већ месецима не доноси ништа ни једној ни другој страни. У међувремену смо и други пут обрисали еХрвате и успешно се одбранили од њихове највеће офанзиве. Другим речима, немамо ниједан једини "гејмерски" разлог да понављамо изнова брисање еХрватске. Немамо шта да доказујемо ни себи ни другима.

Актуелни војни модул је показао колико уствари наше државе зависе од јаких играча који су спремни да купују злато, тако да је скроз погрешно олако схватати чињеницу да имамо два отворена фронта. Само једна ноћ и један дан повећане активности хрватских тенкова и изостанак одговора наших може нас довести у ситуацију да еБугарска и еХрватска крену у нову офанзиву. Желимо ли да се бранимо од двоструких напада или да ми нападамо?

Савезнике да не помињем. Откад је почела офанзива на еСрбију нисмо у стању да значајније помогнемо било коме пошто смо практично закуцани за земљу. Једва држимо оригиналне регије иако смо се ментално осилили и већ почели да причамо о брисању еХрватске.


Примирје

Дакле, ја на ово примирје гледам као на скидање терета са еСрбије, а не као на одустајање од поновног брисања еХрватске или на концентрисање на нехе друге циљеве. Реално, мапа света је таква да и не можемо имати некакве посебно интересантне циљеве па сам ја за то да мало станемо на лопту. За то сам био и пре брисања еБугарске које нас је (испоставило се) коштало доста.

Када мало одморимо од рата са еХрватима, узмемо регије еБиХ, решимо проблем еБугарске, преко МПП-ова помогнемо савезницима који су нас задужили, можда покренемо неку кампању ван Балкана (али не и нужно), е већ до тада ће проћи и ово примирје а наша жеља (не лично моја него популације еСрбије) да ратујемо са комшијама ће тада сигурно бити већа и сигурно ће бити занимљивије после мало паузе.


Негативна страна

Одмах ми је за око запало трајање примирја од три месеца. Мислим да је требало да се почне са једномесечним договором јер је то много одрживије. Овако ће сигурно бити кризних момената, ако не и прекида договора. Нико не може гарантовати за договор који излази ван оквира његовог мандата.


Закључак

Због свега наведеног, ја сам изричито за примирје које нам може донети само мало предаха и разбијања монотоније. Што се тиче људи који напуштају игру после неколико дана без рата, искрено ме не занимају јер не схватам да неко игра игру да би ратовао са еХрватима, а не да би се дружио и забављао. Ко жели реално да помогне отаџбини нека се угледа на чукунунука Драгутина Матића (извиђача са Дрине):