Опште и неодређено

Day 1,280, 14:19 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

Текст је о мени и неким мојим триповима и већини нормалних људи ће бити досадан, али можда се неки од вас и препознају у редовима који следе. Такође је реч и о странкама, политици и људском менталитету из моје тачке гледишта.

Да сам "нелојалан" и да је то велики грех открио сам оног дана када сам комшиници рекао да је морала да звони три пута јер мајка није била расположена за кафенисање, а не због тога што је "мислила да опет звоне они из Кирбија". Мамин неблагонаклони поглед, који је уследио, дао ми је до знања да је најбоље да пар сати не излазим из собе. Ни то ми није помогло да избегнем "награду" која је послужила да запамтим све то до данас. Барем је дотична комшиница после тога звонила само кад јој нешто треба.

Петнаестак година касније ме је на тај немили догађај подсетило неколико "епизода" у коментарима на еРепублику. Као што је Јован Текелија лепо описао страначке војнике у другом по реду чланку о нама, еСрбима: "можда не воле неког као особу, можда се чак ни не слажу са његовим поступцима, али ако је та особа члан њихове партије браниће је до смрти када год су њени поступци поменути од стране неког противника". Пошто немам перцепцију да је еРепублик странка уствари секта којој треба да сам беспоговорно веран, да волим и подржавам све чланове какве год глупости да пишу или раде, ударио сам главом у стари зид познат као "ако ниси са нама онда си против нас".

То је и главни разлог зашто неки људи мисле да глумим неутралност сваки пут када кажем нешто против неког из УеСа. Њихов проблем, мене није срамота да кажем да подржавам УеС, јер сам више урадио за УеС него што сам нашкодио странци са неколико коментара против појединаца, тачније против одређених поступака тих појединаца.

Друга проблематична ствар је наравно изношење сопственог мишљења које се не подудара са званичним идејама остатка групе, издвајање мишљења. Е ту вам онда следе прозивке у смислу како "мислиш да си увек у праву и глумиш непогрешиву часну сестру". Они који ме познају доста добро знају да насупрот томе немам неко високо мишљење о самом себи, да сам доста несигуран и да ми фали самопоуздања. Да је другачије вероватно не бих ни губио време у овој игри. То што те особине не показујем у већини случајева је само начин самоодбране од људи који те особине немају, од сујетних егоманијака који једва чекају да нападну неког за кога умисле да би могао да им украде комад славе.

Наравно, јасно ми је да често не коментаришем објективно, али се више ни не трудим да будем објективан за разлику од првих неколико месеци мог писања када сам тврдио да сам објективан, што је реално немогуће. Човек се учи док је жив, а ја сам ово чуо (боље рећи прочитао) од чика Пурета и слажем се са њим.

И за крај, када сам већ искрен, да будем искрен до краја и кажем да је овај текст плод тога што имам необјашњиву потребу да се правдам људима који ме не "готиве" и да покушам да исправим њихово мишљење о себи. Једноставно, постоје људи којима прија да буду вољени и желе да их људи воле, а мени је ето стало до тога да ме људи не мрзе ако им нисам дао неки јак повод за то.