Menjamo sve ali ne i naše drugove

Day 1,261, 13:48 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom


Već duže vreme dolazim na eRep samo da odradim posao i treniram. Iako me je RL bacaka sa jedne na drugu stranu, da sam u proteklih mesec-dva bio svuda samo ne kući, priznajem da sam se malo olenjio i umorio. Svako od nas se malo zasiti, malo razočara i da mu treba da za trenutak predahne.

Čini mi se da je taj predah iza mene i da sam spreman da se polako vratim više u igru.

Jedan od razloga su i predsednički izbori koji su pred nama. Tradicionalni trenutak da probudimo ono najgore u nama, da svaki Ciga svog konja hvali i istovremeno se ruga drugima. Peti je u mesecu, kakofonija na političkoj pijaci je jednako glasna kao i uvek, objavljuju se hvalospevni tekstovi punih "prijateljskih ubeđivanja" i visprenih analiza. Mogu da ovaj tekst šminkam, napravim interesantne sličice ali nema potrebe za tim.

Iako je ovaj tekst o predsedničkim izborima, neću uopšte pokušati da bilo koga preveslam na potok u kome se ja brčkam. U eSrbiji, kao i u našoj Srbiji, svi smo najbolji selektori reprezentacije i znamo zašto izbor baš OVOG kandidata će nas spasiti neumitne propasti do koje su nas ONI TAMO doveli i tako dalje i tako bliže. Princip je isti, menjaju se samo imena i definicije ko smo OVI a ko ONI TAMO.

Razlog zbog čega pišem ove redove je jednostavan: ne podržavam predsedničkog kandidata, podržavam drugara.

Imam dovoljno političkog iskustva u eRepu da znam da procenim ko ima najviše izgleda da dobije većinu. Nemam nikakvih zadrški da tom novom predsedniku poželim sve najbolje i da sa svoje strane, ma koliko to bilo malo i beznačajno, pomognem da što bolje radi svoj posao.

Ali, na dan kada budem otišao da kliknem na neko ime, izabraću The Other One-a (ex Marko Paunovic Drugi) zato što me manje interesuju njegovi izgledi za pobedu, više to što sam ga sreo nekoliko puta i znam da je dobar čovek i extra lik. Svoje poverenje, svoj jedan jedini glas neću i ne mogu da dajem po stranačkoj kombinatorici već onako kako ja mislim i osećam.

Malo mi je bljutavo kada pročitam fraze o jedinstvu, ujedinjenju, slozi dok se sve radi da se progura samo jedna priča, jedna ekipa i jedna klika. Znam da Marko (The Other One) iskreno veruje i želi da ostvari najviši stepen saglasnosti među svima nama. Tokom jednog od susreta u Čorba kafeu, pričali smo o tome dok je za stolom bilo dosta drugara iz eRepa, iz skoro svih najznačajnijih stranaka.

I znate, šta? Ne da nije bilo svađe, nego smo se super ispričali, zezali, pili, smejali, slali poruke onima koji su nas ispalili i nisu došli (zadaviću te Deda, keve mi!) i zaista bili jedna jedina ekipa bez boja i virtuelnih stranačkih knjižica.

Plaše me likovi koji se i ovde, u igri, ponašaju kao pravi pravcati političari koje, na moju žalost ili sreću (izaberite reč koja vam više odgovara) imam prilike da srećem u RL. The Other One nije takav i iskreno sam se super nasmejao kad sam na spisku njegove vlade video dosta imena koje sam sreo upravo te večeri u Čorba kafeu.

Meni nije važno ko će sakupiti najviše glasova na izborima. Neće eSrbija ni propasti ni vinuti se nebu pod oblake za 30 dana. Važno mi je da moj glas ode tamo gde ja mislim da treba da ode. Da podržim onoga za koga pouzdano znam da je dobar lik, lik sa iskrenom idejom, pa makar nas na kraju bilo i samo petoro koji smo to izabrali.

Možemo da menjamo mišljenja, strane, poglede, ideje, nade i očekivanja ali jedno nikad - naše drugove.