Leptiriću šareniću dođi meni 'amo...

Day 1,010, 13:02 • Published in Serbia Serbia • by Miljicaa

Ceo dan sam sama kući. Bila sam danas kod lekara, pijem Pentraxil. Ne moram da vadim krv, ok sam, biću ok! Pijem na 8 sati... Na 8... Nanosam... ČD

Telefon mi zvoni na svakih 15ak minuta. Sada se svi brinu za mene. Postala sam centar njihovog obožavanja. Volim kad mi udovoljavaju. Danas niko nije tu. Znaju da sam čeljava, naročito kad mi nije dobro. Morala sam da ublažim nervozu. Došao mi je Miško danas... Doneo mi je moju omiljenu čokoladu...

Otvorila sam mu vrata oko pet...Posle 20minuta glupe priče već smo se voleli. Obožavam mog Miška. Mrzi kad ga zovem tako... Hehehhe... On mene zove Cici pici... Mislila sam da to nije lepo, ali ne mogu protiv toga... Vremenom je krenulo da mi se sviđa...

Miško ne zna zašto me boli grlo. Ne zna da sam se preopteretila u Velegradu. Bolje je tako. Mislim da ono što ne zna, ne može ga povrediti. On sada spavka. Gledam ga kako je lep. Volela bih da se nikad ne svađamo. Mi se skoro nikada i ne svađamo. On misli da sam ja naivna, a ja sam samo žensko. Pametne žene znaju kad je pravi trenutak da se naprave glupim! Tako sam bar čula. Ili se samo tešim...

On sada misli da ja učim.. Svi misle da ja sada učim. Mrzim da lažem drage osobe. Mrzim i da učim. Izabraću manje zlo. Otićiću da spavkam. Možda se volkim još jednom pre spavanja, a možda ću samo da blejim i dalje na kompu, dok me neko ne cimne iz ovog ludila i xaosa...