Ко је дрекавац у еСрбији?

Day 1,146, 03:05 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom
 

Поштовани читаоче,

Славодобитно вам свима захваљујем на љубезности и жару који сте поново исказали на претходно списаније овојега Журнала. Поново текст који писах бејаше на месту чеоном како еСербији, тако и у васцеломе е-свијету. Поново, због свију вас драги читатељи, даровано нам беше друго по реду могул медија орденије. Нема тих речи нити тих фигура стилскијех којима бих се могао довољно благодарити вама.



У нареднијех неколико изданија журнала нашега ”Ординација”, обрадићемо митове и предања наше умилне еСербије, да их од заборава сачувамо али и јуначки у најцрње теме штапом ударимо.

Приказ први је о сподобама које се раме уз раме са свима нама тескају. За њи’ народ наш има назив...


Дрекавац, или како се по каким другијем регијама наше еСрбије још назива и вриштавцем, јесте играч у кога (по причама народнијем) послије некога времена уђе некакав ђаволски ду’ и обузме га скроз на скроз. Потом дрекавац лута кано губав по текстовима другијех, дере се и вришти, обмањује, истину изокреће и једнако се храни љутином и једи другијех играча. Што се други више једи, дрекавац се све више успија и др’ти од узбуђенија што другима сише крв њиову.



У давно вријеме, када еСрби живеху у еАустрији, од еАустријанаца накарадно преузесмо термин ”вриштавац” (од немецког “Das Wristhavatz”) али по оснивању нашије е-отаџбине одомаћио се израз ”дрекавац” што је у духу народноме.



Поштен се играч не може подрекавити (провриштати) уколико не упадне у политику е-српску. Зато свагда чувају нејач и е-бебе да се не уплету у то врзино коло. Дрекавци се обично јављају око петога и двадесетпетога у месецу како тада највише има текстова политичкијех. Тада дрекавци свијех боја и определенија измиле и крену дрекати и вриштати по коментарима невезано да ли се њи’ то дотиче или не.

Општа дрека и вриска каткада буде тако несносна да од те цике и поштен свијет може тренутно или стално подрекавати због проливеније жучи. Највећи и најјачи дрекавци се знају примирити и одрицати се дрекавости своје. Старији играчи веле да се дрекавац на чистину може ићерати ако му се пред вид очињи крене млатити каквијем омамљујућим текстом или му под нос просути ироничну попару какву и сам припрема.

Дрекавост не бира и узима под своје играче свију професија - од обичнијех људи до самог вр’а када и сами председници подрекаве. Ова болес’ је узела маха да у еСербији дрекавци се не веру само по коментарима већ и своје журнале печате па дрече и у њима.




Журнал наш је упитао једнога нашега списатеља, који не хтеде да му име овде стављамо, о његовијем мукама са дрекавцима. Он их описује као длакава, љигава створенија које имају буљаве очи и реп као у веверице:

”Не знам зашто су се дрекавци уселили у моје текстове. Админ ће га знати. Једино знам да су ми досадили. Стално ми излазе по коментарима, каче се и јако се деру. Откако су се одомаћили, много су се обезобразили. Објавим ја текст касно увече мислећи да и дрекавци спавају. Кад сам ујутру устао, имао сам шта да видим. Опоганили су се по коментарима само тако.”

Та је дрека почела да смета и редовним читатељима па наш саговорник даље вели да је одлучио да их потамани:

”Отров на њи’ не делује. Покушао сам и да лепо са њима разговарам, мамио сам их голдима и лебом меким као кифла али ништа. Искористили су ту моју слабос’ па је сваки наредни пут њихов накот све већи. Не знам шта да радим. Сад их чујем и на чету како нешто причају: ћу, ћу, ћу... домунђавају се као да нешто спремају.”


Рђава је то работа драги читатељи јер јој лека тешко има. Они који су се са дрекавцем гонили веле да каткада делотворно је Админу се обратити овако:

”Драги Админе, дрекавце угаси,
И мене муке велике сада спаси,
Нека му се казнени жиг дадне,
Да мени текст написан не пропадне.
Дрекавац само огавности пише,
И неће да те лудости обрише,
Ти си мени једина нада,
Помози мени сада!”

Драги читатељи, да ли сте ви имали муку са некијем дрекавцем? Знадете ли како се противу њи’ ваља борити? Да ли се и у вашему селу дрекавци јављају? Отворите душу своју и са осталима поделите који совјет или наук.

Остајте ми е-живо и е-здраво до нареднога нашега списанија када ћемо писати о другијем алама, митовима и предањима народнијем.

Ваш,