Мислим...

Day 1,108, 11:29 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982






Занима ме свачије мишљење и свакога желим да саслушам. Не делим људе по вери, боји коже, националној припадности... Не мрзим црнце, не мрзим Роме, не мрзим Хрвате, не мрзим Муслимане. Не мрзим ни оног малог што ми сваки пут каже: Дај неки динар или ћу да те пљунем па ме је већ пар пута пљунуо. Оној баки што на почетку Кнеза продаје цвеће увек дам паре, жао ми је, жена се смрзава. Не узмем цвеће никад, нек има да прода неком другом. Не мислим да сам због тога бољи од било кога, свако ради оно што мисли да би требало и то поштујем докле год стоји иза својих дела и преузме одговорност. Докле год је човек и уме да поштује другог, докле год је људско биће.



Ко тражи одликовање није га заслужио, ко га је заслужио, није му ни потребно.



Освојио сам 147 гласова за Конгрес. Био сам укупно други. За мене велики успех. У својим новинама које имају скоро 5000 претплата сам јавно више пута похвалио председника Конгреса и на тај начин му између осталог дао легитимитет да се опет кандидује и опет буде изабран. Зашто сам то урадио? Урадио сам то јер је по мени покренуо ствари са мртве тачке. Није из моје странке, верујем да сам могао, да сам желео, да напишем о њему све најгоре и да макар мали део људи у глави промени мишљење о њему. Можда би опет био изабран за председника, вероватно и би, али то би потпуно другачије изгледало.



Зашто ово пишем? Као прво, одмах да се разумемо. Ово није чланак о политици, ово је чланак подршке човеку са којим сам провео ноћи и дане на каналу Владе, за кога знам да је огромне количине времена и труда уложио да Србија буде јака. Човека који ми је пружио шансу да радим као министар, иако је много људи било против јер сам неискусан. Човека који стоји иза својих одлука.

Докле год свима циљ буде био да седе заваљени, сакривени иза својих никова у игри, мислећи да некоме или нечему чине услугу тако што ће све да пребаце на шалу док други доносе тешке одлуке, неће нам бити боље.



Не знам да ли је одлука Заебаног да потпише мир са Румунима добра или не. Нисам видовит. Апсолутно поштујем његово мишљење, као и мишљење сваког другог. Моје мишљење је да ми у рату са Румунима и Хрватима не можемо да се бранимо од напада који почињу на сваких 6 сати. Можда нисам у праву, али сумњам. Знам ја сад да ће гомила вас да каже: МИ МОЖЕМО, МИ СМО НАЈЈАЧИ, па кад почнемо да губимо, колико вас би подвило реп и отишло? Уосталом, колико вас би смело да донесе било какву одлуку? Стварно сам љут. Не због тога што се не слажете са овим мишљењем, већ због тога што вређате човека чији рад и труд не умете да цените. Када је победа, онда смо је сви извојевали, када је пораз, упиремо у једног човека прст. Јел би ви одлучили против мира? А колико би издржали њихове иницијативе? Дан, два? Мислите били би морални победници? Са заузетим фирмама и територијама. Избрисани... Рекао сам у прошлом чланку, сада ћу поновити: Лако је туђим ... глогиње млатити. Лако је доносити одлуке, које је неко пре вас већ донео, када немате никакву одговорност.

Ја настављам да радим. Колико вас се сетило да ме пита јел треба помоћ? Јел ми треба нешто? Ту сте само када треба да се критикује неко, када треба да се ради, онда, ајде да се спрдамо, видиш да пролази...