КАКО СЕ КАО ЦИВИЛ БОРИТИ У В2 (10 ЗЛАТНИХ ПРАВИЛА)

Day 947, 10:31 • Published in Serbia Serbia • by Pokac
Сећам се како је изгледала еСрбија у новембру прошле године. Пар дана по мом доласку, безуспешни напад на еСлавонију, који су пре тога многи тражили и кукали јер по пар дана није било НИКАКВОГ рата. Али људи су се трудили да доведу неког новог и да задрже нас који смо дошли.

Тада су појединци говорили како ће отићи из игре ако не нападнемо еХрватску. Пустињски Хрчак је попустио, и напали смо. И потрошили брдо пара (за тадашње услове), али нисмо ништа постигли. Сем позитивног набоја код једног дела еСрба и 3 дана зезања од стране комшија.

Онда смо кукали што немамо богатих регија, Захваљујући приливу нових играча и одличном плану (претпостављам Киструовом и Клулесовом), у јануару и фебруару су Банован и Луни прокопали пут чак до Кине (Бого мој!). Наравно, тада смо кукали због Лане. Обећавали да ћемо отићи из игре.

Онда смо се у марту опет сетили да кукамо због еБиХ и еХрватске, па је Клу обећао напад на Славонију, а Срби освојили и Конгрес и председничко место у еБиХ. Али све остаде на томе, јер је ЕДЕН био у општој офанзиви. Толико им је добро ишло са свакодневним офанзивним акцијама да су коначно и админи увели нови систем контроле мултија. И нестаде пола Пољске, као да су били, не дај Боже, клонови.

Онда смо у мају опет закукали над судбином светих нам западних земаља, и многи запретише одласком из игре. Шта ће Србину Кина, ако нема Книна? И нордијски Богови прискочише у помоћ, и међ` нас дође Валкира и обећа напад на мрске кондиторске производе из комшилука. И васколики се обрадова народ. И најави да ће и поред тога отићи из игре, јер долази В2.

Но, неко ће ваљда и остати од еСрба. Да покаже да и у В2 можемо бити најбољи. Да брани еСрбију и када то буде пуно теже од три до десет притиска на тастер ,,миша,, дневно. А добар део оних што дан и ноћ висише на четовима и у игри, и паламудише у фазону ,,Све за мајку еСрбију!,, рече им како немају живот и како је ово само игра. Гле, сетише се после годину и кусур дана.

Освојили или не еХрватску у наредних месец дана, са доласком В2, ратовање ће бити пуно теже. И захтеваће бољу организацију, другачију логику и нешто више времена. И зато многи ,,генерали,, и они коју су бројали беланчевине у скротуму комшија, и праве одступницу. Ипак у В2 би заиста и требало показати ,,кол`ки ми је ... демиџ, брате,, Толико о љубави за мајку еСрбију. Волим и ја мајку, ал` волем и снајку.

Па добро, њихов избор. Као и у стварном животу, често се они најгласнији напрасно утишају када дође до тога да покажу оно чиме су се хвалили и у шта су се заклињали. Брате, ишао бих ја у тај рат, али ме нешто гњави заноктица, а и кишица нека пада. Мега-гига цареви. Велики Срби. Док не запуца. Чак и у игрицама је то исти тип људи.

Но, овај текст је намењен онима који остају. Цивилима пре свега. Јер од њих сви траже, а мало је оних који их поштују. Мада су убедљиво најјача и најјефтинија паравојна јединица. Дакле, ево 10 правила, у виду десет пословица, за вас који остајете, а збуњени сте новим системом ратовања.


1. КО ПРВИ ДЕВОЈЦИ, ЊЕМУ ДЕВОЈКА

Ово правило/пословица НЕ ВАЖИ! Потпуно је небитно да ли ће нас неко напасти пре промене дана, у подне, или после поноћи. Нема потребе да журите у битку, јер је важан само крај битке. То не значи да не можете да се укључите кад ви имате времена, само значи да нећемо морати да чекамо напад на Лиаонинг као до сада. Неће бити зида, а потпуно је небитно и ако противник држи целу мапу 20 сати, ако их у задња 4 сата (нпр.) вратимо кући.


2. КУД СВИ ТУРЦИ, ТУ И МАЛИ МУЈО

Кад се нађете на бојишту, пратите ,,масу,, јер ту сте сигурнији. Мапа на којој се боримо није место за појединца и Усамљеног Ренџера. Али немојте бити ни претерано глупи и пратити сваку будалу. Најважнији циљеви су болнице и одбрамбени системи. Они су пуно важнији од њих 20 који јуришају као муве без главе у масу од 50 противника. У В2 памет и организација односе победу, у шта ће се брзо сви уверити. Наравно, многи ће покушати и новцем, али на нама је да им покажемо да неће моћи.


3. БЕЖАНОВА МАЈКА НЕ ПЛАЧЕ

У току 24 сата, колико ће битке трајати, ситуација на бојишту ће се стално мењати. На пример, ако нас Американци нападну у 4-5 ујутро, вероватно ће доминирати мапом следећих пар сати. Потпуно небитно. Немојте се залетати сами на одреде непријатеља. Јуначка смрт је глупа смрт. Лепо је умрети за своју државу, али још је лепше живети за њу. Зашто да вас убијају, кад можете пар сати касније да очистите ви њих без проблема. И опет, једино је битно стање на крају.
Слично је и у току битке. Можете ући на бојиште, проверити како ствари стоје, бити ту пар кругова и отићи. Што би трошили пар сати на празној мапи, или на оној где доминирају противници. Нека то војска и паравојске чисте, ваш посао је да не трошите паре и време, да се забавите и да што више помогнете еСрбији (битна је ефикасност). Ако преживите неки дуел (или погинете), а изван домета болнице сте, не трошите паре на лечење, већ чим будете могли повлачите се према болници. За пар кругова сте као нови, а новчаник је прошао без последица.


4. КО ДРУГОМЕ ЈАМУ КОПА, САМ У ЊУ УПАДА

Постоји неколико начина на који се бори на мапама као што су оне у В2, али ако сте цивил, ви би морали да имате свој. Ваш циљ је да играте што једноставније, јер ако желите другачије, време је да се придружите некој војној/паравојној јединици. Њихов ,,посао,, ће бити тежи, али и занимљивији. Зато не компликујте. Немојте нападати ,,са крила,, (сами), пресецати одступницу непријатељима и покушавати да сами нешто освојите тако што ћете се ,,пришуњати,, или чекати у заседи. Свако се види на мапи, тако да ћете брзо бити окружени и уништени. Чувајте ви болнице и пратите кретање војске. Наизглед, у томе нема славе. Међутим, победници пишу историју, а не мртви.


5. БОЈ НЕ БИЈЕ СВЕТЛО ОРУЖЈЕ, ВЕЋ БОЈ БИЈЕ СРЦЕ У ЈУНАКА

Ово НЕ ВАЖИ у еРепублици. У оба модула. Осим ако ту урачунате колико сте спремни да дате својих средстава за напад/одбрану нечега. У самој борби, ваше оружје и ваша вештина ће бити веома битни. Битно је да вам оружје прави што већу штету, а не да вечно траје. Такође је битно и како га користите, тј. ваша вештина у неком роду, али исто тако је битно да се не борите срцем већ мозгом. Видели сте како су прошли фудбалери. Тамо где су ишли срцем (Аустралија), фалило им је оружје, а када су ишли уверени у оружје (Гана), фалио им је мозак. Једину утакмицу у којој су поред срца користили и мозак су победили. Оружје тада најбоље ради.


6. БОЉЕ ВРАБАЦ У РУЦИ НЕГО ГОЛУБ НА ГРАНИ

Циљ борбе је победа. Многи мисле да је битно ко је херој битке, али иако је лепо видети своје име на месту предвиђеном за хероје, још је лепше видети како се застава еСрбије вијори над територијом после битке. Барем мени. Зато немојте да срљате и глумите Рамба. Немојте се залетати на првог непријатеља који је на нишану, већ проверите да ли има неки за мање здравља, против кога имате бонусе, или који је окружен нашим играчима. Немојте ни слепо јурити по табли, већ, ако сте изван битке заузмите пар поља око вас које су пре држали непријатељи. Тако они неће моћи да се створе на истом месту. Ви нећете учинити ништа велико, али победу ће донети збир малих напора свих нас. Освајајте поља, макар и не видели непријатеља. На крају морамо имати 75 посто мапе у својој шаци, ако желимо победу. Дакле, и врапци се рачунају.


7. ДВА ЛОША УБИШЕ МИЛОША

За све вас који нисте били у рату у стварном животу (а надам се и да никад нећете), запамтите да су амерички ратни, и партизански филмови тешко ср.ње, Ветеран се не постаје тако што гинете безвезе, већ тако што преживите, а упокојите противника. Дакле, маните се славе и понашајте се као што се добар део вас и понаша у стварном животу. Два-три на једног и пашће ма колико добар био. Ако не падне, онда пет на једног. Кога брига, битно је да падне. Славу оставите за историјске читанке. Уосталом, већина навијача је то одавно научила и мало ко од оних ,,најлуђих,, и ,,најхрабријих,, је то спреман да покаже тако што ће се сам залетети на десеторицу. Мада, има будала. После се о њима чита у црној хроници. Или им се свако нормалан смеје. Дакле, памет у главу и удрите ,,скота,, тако да више боли њега него вас.


8. НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ

Шта значи бити јунак на В2 ратишту? То значи бити послушан и спреман да играш тимски. Али значи и бити паметан и упоран. Ако улећете у борбу као појединац, то значи одолети разним жељама за истицањем и радити оне ,,досадне,, послове који ће пуно помоћи војсци. Заузимајте поља и чувајте објекте. Али будите спремни да погинете, ако ћете тиме задржати непријатеља један круг више. И да се опет вратите. Да, будите спремни да уместо да гледате у зид 3 задња сата битке (а као нико нема времена) активно учествујете у борби. И не трошите злато безвезе, на сваку битку и на сваки потез (ако сте већ спремни да га потрошите), већ то радите штедљиво и паметно. Време је да се као јунаци покажу сви они силни тенкови, те и те снаге, које финансира држава (сви ми), а који су после као бољи од вас – цивила. Имаће врло брзо прилику да се покажу.


9. АКО ЈЕ НЕКО ЛУД, НЕ БУДИ МУ ДРУГ

Увек имајте на иму коначни циљ вашег играња ове игрице. Мој је да помогнем еСрбији, али и да се притом играм. Да будем користан и ефикасан, али не само број и овца која следи ,,вође,,. Ако на бојишту видите неког ко ради неку нелогичну ствар, немојте га пратити. Циљ је победа еСрбије у тој борби, а ако неко жели да се јуначи и ,,лети,, напред без размишљања, то је његов проблем. Уосталом, и у минска поља се често прво пусте овце или свиње, па тек онда иду људи. В2 ће захтевати више труда на бојишту, а и генерално више размишљања. Више организације. Промену система ратовања, финансирања и размишљања у војсци. Ако сте цивил, то не значи да једног дана нећете пожелети да будете и добар војник. Добар војник је онај који побеђује, а не онај који се буса у груди. Таквих су гробља пуна.


10. МРТВИ СЕ БРОЈЕ НА КРАЈУ

Ово је најважније. И представља поенту сваке битке у В2, као и у В1. Што би рекли чланови легендарне групе ТНТ (у Бриксијевом преводу) - ,,Ако каниш побиједити, не смеш изгубити,,. Заиста, ово је потпуно тачно у игрицама. Играјте паметно, одлучно и стрпљиво. Играјте на дуге стазе. Нестрпљиви, обично нису и најпаметнији. Битан је резултат на семафору, а не ко је колико непријатеља ,,убио,,. Битно је да уживате. А више ћете уживати ако еСрбија буде побеђивала и у В2.


За крај, нудим вам још једну изреку. Изреку човека који је био познат под надимком Пустињска Лисица и који је био одличан војсковођа, али нажалост и нациста. Срећом по човечанство, у табору којем је припадао, нико није послушао његову најпаметнију мисао, која би у слободном преводу гласила:


ЗНОЈ ШТЕДИ КРВ, КРВ ШТЕДИ ЖИВОТЕ,
А МОЗАК ЋЕ САЧУВАТИ ОБОЈЕ.